Q: Kako da motivišem i inspirišem moje ljude i celu organizaciju u ovoj situaciji?

Od lidera organizacija uglavnom dobijam ovo pitanje.

Odgovor leži u Vama dragi lideri.

Setite se kako ste motivisali organizaciju da se oporavi poslednji put kada niste postigli plan, kada ste otpuštali, kada ste bili u stagnaciji, kada niste imali likvidnost i kasnili ste sa platama, kada ste bili spori i tromi a konkurencija vas je pretekla, kada ste razmišljali da „zatvorite biznis“…

E, sada je isto tako samo mnogo puta teže. Jer je u pitanju biološki opstanak, a ekonomski opstanak ide u drugi plan.

Bio sam u situacijama koje sam opisao u prethodnom pasusu. I znam koliko je teško motivisati druge ukoliko ne možeš prvo da motivišeš sebe.

Stoga, način kako motivišemo sebe će opredeliti našu lidersku snagu da se izborimo sa situacijom.

Opet krećem od sebe.   

Ja sebe bodrim na dva načina:

1. sećajući se situacija koje smo uspešno rešili, gde smo našli izlaz iz naizgled nemogućih problema, gde je biznis a i naša lična egzistencija bila na „rubu provalije“ i
2. projektujući se u stanje prestanka bola.

U situacijama uspeha osim samog rešenja izuzetno je važno prisetiti se metodologije razmišljanja koje je dovelo do rešenja. Pitajmo se: „Šta smo to radili pa smo do rešenja došli?“ i kada to otkrijemo, verujem da će nam se otvoriti mnogi novi horizonti. Kada se ovakva situacija reši veoma je važno PROSLAVITI USPEH. Jer, ne zaboravimo, lako je ali jalovo unedogled opravdavati neuspeh. Teško je međutim OBJASNITI USPEH. Jer onda kada objasnimo uspeh, mi smo došli do formule, ili makar metodologije dolaska do istog.

Projektovanje u stanje prestanka bola jeste ustvari vizualizacija trenutka kada je kriza prestala i vraćamo se u „normalno i redovno“ stanje. Ja to opisujem fenomenom tzv.“kvake na vratima“. Zamislim situaciju odlaska kod stomatologa. Ulazim u ordinaciju i on mi kaže: „Sedite – neće ništa da boli.“ Ja znam da će da boli, ali znojavim dlanovima stežući rukohvate zubarske fotelje i obnevidelo gledajući u reflektor iznad glave vizualizujem sebe kako se hvatam za kvaku na vratima ordinacije kada bude završilo, pozdravljam se sa stomatologom i nasmejan izlazim iz ordinacije.

Tako se borim protiv bola. Kod mene to tako funkcioniše.

A sada, kao lideri, možemo li da motivišemo naše zaposlene na ova dva ili neka druga dvadeset i dva načina, vi ćete mi reći. Načini uvek postoje, važno je konstantno tragati za njima. Instant rešenje ne postoji jer nije još uvek napisano, a vi ćete ga pronaći za svaku situaciju za koju se napregnete da rešite.

U to sam uveren.

Ključne teze: Setimo se teških situacija i načina na koje smo ih rešili. Projektujmo se u stanje prestanka krize. Samomotivacija je ključ motivacije ljudi oko sebe.